Српски језик у дигиталном добу — Резиме
У последњих 60 година Европа је постала јединствена политичка и економска структура, мада је културно и језички веома разноврсна. То значи да је, од португалског до пољског, од италијанског до исландског, свакодневна комуникација становника Европе, као и комуникација у сфери пословања и политике, нужно суочена са језичким препрекама. Институције Европске уније троше око милијарду евра годишње на одржавање своје политике вишејезичности, тј. на превођење текстова и говорне комуникације. Питање које се поставља јесте да ли је толико оптерећење неопходно. Модерне језичке технологије и лингвистичка истраживања могу значајно да допринесу брисању језичких граница. Језичке технологије у комбинацији са интелигентним уређајима и апликацијама могу у будућности да помогну Европљанима да се међусобно споразумевају једноставно и лако и да обављају послове и кад не говоре истим језиком.
Главни трговински партнери Србије су земље Европске уније, са уделом од преко 50% у укупној трговинској размени, при чему је извоз из Србије на тржиште ЕУ ослобођен царине у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању. Али језичке препреке могу да зауставе пословање, посебно за СМП (средња и мала предузећа) која немају финансијских средстава да их превазиђу. Једина (незамислива) алтернатива за вишејезичну Европу била би да један језик почне да доминира и на крају замени све остале језике.
Један традиционални начин превазилажења језичких баријера јесте учење страних језика. Међутим, без технолошке подршке, савладавање 23 званична језика земаља чланица Европске уније и око 60 других европских језика, за становнике Европе представља непремостиву препреку, баш као и за њену економију, политичке дебате и научни напредак.
Решење лежи у изградњи кључних потпорних технологија. Оне ће европским актерима понудити огромне предности, не само у оквиру заједничког европског тржишта већ и у трговинским односима са трећим земљама, посебно са привредама које се брзо развијају. Да би се постигао тај циљ и очувала европска културна и језичка разноврсност, неопходно је да се прво спроведе систематска анализа језичких специфичности свих европских језика, као и текућег стања њихове опремљености језичким технологијама. На тај начин ће језичке технологије послужити као јединствени мост међу европским језицима.
Алати за аутоматско превођење и обраду говора који се могу наћи на тржишту још увек не омогућавају остварење овог амбициозног циља. Главни актери на овом пољу су пре свега приватна профитна предузећа из Северне Америке. Још крајем 1970-их Европска унија је препознала суштински значај језичких технологија као покретача европског јединства, и почела је са финансирањем првих истраживачких пројеката као што је био пројекат EUROTRA. У исто време, започели су национални пројекти, који су дали вредне резултате, али нису покренули и заједничку усклађену европску акцију. Насупрот овим појединачним и неповезаним напорима у финансирању, друга вишејезична друштва, као што су Индија (22 званична језика) и Јужна Африка (11 званичних језика), недавно су почела дугорочне националне програме језичких истраживања и технолошког развоја.
Данас се главни актери на подручју језичких технологија ослањају на непрецизне статистичке приступе, који не користе дубље лингвистичке методе и знања. На пример, реченице се аутоматски преводе тако што се нове реченице пореде са хиљадама претходно „ручно” преведених реченица. Квалитет резултата у великој мери зависи од квантитета и квалитета расположивог корпуса узорака. Мада машинско превођење једноставних реченица може да пружи употребљиве резултате у језицима са довољном количином расположивог текстуелног материјала, ове плитке статистичке методе нужно доживљавају неуспех у случају језика са мањим обимом узорака или у случају реченица комплексне структуре.
Европска унија је због тога одлучила да финансира пројекте као што су EuroMatrix и EuroMatrixPlus (од 2006) и iTranslate4 (од 2010) који спроводе основна и примењена истраживања и стварају ресурсе за успостављање језичкотехнолошких решења високог квалитета за све европске језике. Анализа дубљих структурних својстава језика је једини начин да се изграде апликације које дају добре резултате на целом распону европских језика.
Европска истраживања у овој области већ су постигла бројне успехе. На пример, преводилачки сервиси Европске уније користе софтвер отвореног кода за машинско превођење MOSES, који је претежно развијен кроз европске истраживачке пројекте. Суштински пробој у области синтезе и препознавања говора на српском језику начинила је група са Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду. Развијен је низ апликација у области TTS и ASR на бази говорних и лексичких база података акцентованих облика речи. Препознавање и генерисање говора за српски комерцијализовала је фирма AlfaNum која је потекла са Универзитета у Новом Саду. AlfaNum има значајан број корисника међу српским фирмама. С друге стране, први корпус савременог српског језика, електронски морфолошки речник, паралелни француско-српски и енглеско-српски корпуси литерарних текстова, као и различити софтверски алати развијени су у оквиру заједничких пројеката Математичког факултета и Одсека за српски језик Филолошког факултета у Београду.
Према увиду у досадашње стање, сви су изгледи да ће „хибридне” језичке технологије које комбинују дубинску обраду са статистичким методама бити у могућности да премосте јаз између свих европских језика, и шире. Како показује ова серија белих књига, постоји драматична разлика у степену припремљености када су у питању језичка решења и стање истраживања међу европским језицима. Српски језик је један од „мањих” европских језика и потребна су даља истраживања која ће омогућити да ефикасна решења која нуде језичке технологије уђу у свакодневну употребу.
Дугорочни циљ МЕТА-НЕТ-а јесте да уведе језичке технологије високог квалитета за све језике, како би се постигло политичко и економско јединство кроз културну разноврсност. Те технологије ће помоћи да се уклоне постојеће баријере и да се изграде мостови међу европским језицима. Ово захтева од свих заинтересованих учесника – у политици, истраживању, привреди и друштву – да уједине своје напоре за будућност. Ова серија белих књига допуњује друге стратешке активности које предузима МЕТА-НЕТ (видети преглед у додатку). Ажурне информације као што су текућа верзија текста МЕТА-НЕТ визије или стратешки истраживачки план рада (Strategic Research Agenda, SRA) могу се наћи на META-НЕТ веб локацији: http://www.meta-net.eu.
